Počeci - naučna fantastika (1984-1987)

U leto 1984. godine, student fizike i pasionirani ljubitelj naučne fantastike, Branislav Brkić, odlučuje da objavi prevod knjige Filipa K. Dika, Sanjaju li androidi električne ovce (po kojoj je snimljen kultni film Blejd raner sa Harisonom Fordom u glavnoj ulozi). Neko iskustvo je već stekao par meseci ranije pomažući Bobanu Kneževiću (čuvenom beogradskom SF izdavaču) prilikom objavljivanja prvog broja almanaha naučne fantastike Monolit. Na adrese Bobanovih pretplatnika šalje cirkularno pismo s ponudom za pretplatu na knjigu i, posle ohrabrujućeg odziva i uplata, započinje štampu. Krajem 1984, po povratku iz armije, priključuje mu se, kolega s fakulteta, Mirko Milićević. U narednih nekoliko godina u okviru započete edicije naučne fantastike Zoroaster, objavljuju Isaka Asimova, Bogovi lično, Viljema Gibsona, Neuromanser, Voltera Milera, Kantikulum za Lajbovica, Džejmsa Bliša, Gradovi u letu, Ursulu Legvin, Nebeski strug, trilogiju Brajana Oldisa, Helikonija - proleće, leto, zima, kultnu knjigu Daglasa Adamsa, Vodič kroz galaksiju za autostopere..., dve knjige "Indeksovog radio pozorišta", Kvarljivo leto '84. i Podignimo Uvis Čela i tri knjige sa "Ozonovog konkursa za kratku priču", Skupljači snova, Osluškivanje tišine i Otkucaji peščanog sata.

Mirko Milićević i Branislav Brkić pred izlazak iz štampe prve knjige u ediciji "Zoroaster"

Promena kursa - jos uvek kućna radinost (1987-1989)

Brkić 1987. upisuje Filološki fakultet gde upoznaje Veljka Topalovića i Jelenu Jevtić, studente prve godine Svetske književnosti, koji svežim idejama menjaju dotadašnje izdavačke planove. Sa velikim entuzijazmom priprema se izdanje Sabranih grčkih tragedija i prave planovi za objavljivanje sabranih dela Viljema Šekspira u jednoj knjizi. Mirko Milićević kupuje svoj prvi kompjuter i stampač, pravi programe za rad sa pretplatnicima i komletno poslovanje. Ova promena kod pretplantnika ostavlja utisak ozbiljne i profesionalne firme iako se posao još uvek obavlja u kućnim uslovima, a prosek godina članova male organizacije iznosi jedva 22. Ipak, broj čitalaca koji putem pretplate kupuju knjige narasta na 7.000, a pojedini naslovi, poput knjige Svi srpski vladari i pored piratskog izdanja "Narodnog dela", imaju i po 1.000 prenumeranata.

Jelena (Jevtić) Lutrov urednik i lektor knjige Sabrana dela Viljema Šekspira

Dosije - u osnivanju (1989-1990)

Obim posla se povećava i od početne ideje da je izdavaštvo pre svega zabavno i dobar način da se obezbedi pristojan džeparac, polako se razmislja o neophodnosti registrovanja prave firme. Kupuju se prva dva PC 286 kompjutera i laserski štampač, angažuju novi saradnici, po prvi put iznajmljuje prostor na Karaburmi i u oktobru 1989, postaje Autorska izdavačka zadruga "Dosije" - u osnivanju. Sada već 7-8 ljudi redovno dolazi na posao svakog dana. Prosek godina je već oko 24 i konačno možemo da se vidimo sa ljudima koji su putem pošte već pet godina kupovali naša izdanja.

Dosije - uspon (1990-1991)

Naredne godine selimo se na Lekino brdo, u Miklošićevu ulicu. Tada nam se priključuje "veteran", Dušan Mrđenović - Panter, koji sa svojih 40 godina daje dodatnu ozbiljnost firmi, a svojim poznavanjem izdavaštva i sveta oko njega doprinosi da "Dosije" objavi brojna nova zanimljiva izdanja, pre svih Ženske ragovore, Duška Radovića, koji su u raznim varijantama doživeli desetak izdanja. Od brojnih novih saradnika, svojom željom za novim znanjima, marljivošću i veselim duhom izdvojio se i Jovan Đorđević. Prešavši celu hijerarhiju poslova postaće tehnički direktor i suvlasnik Dosije-a. Broj članova našeg kluba čitalaca narasta na oko 15.000, a u kataloškoj prodaji imamo oko 800 naslova.

Dušan Mrđenović glavni i odgovorni urednik

Preživljavanje - rat i inflacija (1991-1993)

Već se uveliko radi na finalizaciji prevoda i redakcija Šekspirovih sabranih dela, kada SFRJ počinje polako da se raspada. Početak rata u Hrvatskoj doneo nam je težak period. Naš dotadašnji guru Brkić nas napušta i odlazi u Južnoafričku republiku. Prinuđeni smo da se preselimo u manji prostor u Sportskom centru "Šumice". Tamo se završava kompletna priprema knjige Sabrana dela Vilijema Šekspira, bez izgleda da bude objavljena. U međuvremenu u saradnji sa "Naučnom knjigom" uspevamo da objavimo četiri toma Istorije srpske književnosti. Na žalost, stanje u zemlji postaje sve teže, naročito za ljude koji se bave knjigom jer se svi bore za golo preživljavanje. Teške godine 1992. i 1993. preživljavamo ponovo radeći po sopstvenim stanovima, delimično prodajući knjige koje su nam ostale od ranije, i tek povremeno uspevamo da objavimo i nov naslov. Sve više se bavimo pripremom za štampu, na sada već zastareloj opremi, ali uz dovoljno iskustva da bismo obavili i zahtevnije poslove.

Obnova - (1994-1995)

Godine 1994. započinjemo saradnju sa NIU "Sluzbeni list Jugoslavije". Kao suizdavači objavljujemo nekoliko novih naslova i potpisujemo ugovor o zajedničkom izdanju već pripremljenih Šekspirovih sabranih dela. Takođe započinjemo saradju sa Fakultetom fizičke kulture za koji objavljujemo nekoliko udžbenika i praktikuma. Uz prilično komplikacija, zbog tada važećih sankciija, uspevamo da završimo štampanje Sabranih dela Viljema Sekspira u stampariji Apaloosa u Trevizu (Italija). Za ovo izdanje dobijamo nagradu za izdavački poduhvat na "Beogradskom sajmu knjiga".

Stabilizacija - Pravni fakultet (1996-2008)

Započinjemo saradnju sa Pravnim fakultetom u Beogradu. U početku radeći pripremu i nadzor štampe za biblioteku "Naučno nasleđe", a 1996. sklapamo Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa Pravnim fakultetom, gde smo do početka 2008. koristili njihovo gostoprimstvo. Naša saradnja sa "Službenim listom" se nastavlja i sledeće godine za izdanje "Opadanje i propast Rimskog carstva" dobijamo nagradu Zlatna amfora na Hercegnovskom sajmu knjiga. Kako smo se nalazili u zgradi Pravnog fakulteta bilo je prirodno da započnemo sa izdavanjem udžbenika i monografija nastavnika koji rade na ovom, ali i drugim fakultetima. Dušan Mrđenović i Veljko Topalović odlučuju da u saradnji sa JP "Službeni list SRJ" i firmom "Laser wolf design" iz Johanezburga objave fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja. Poslednjih godina objavljujemo po tridesetak novih naslova, dobar deo iz oblasti prava, filozofije, istorije, poluparne nauke i beletristike.

Kako je sve više klijenata osim pripreme za štampu i izdavaštva imalo potrebe i za štampanjem, 2002. godine osnivamo štampariju. Opremu u štampariji smo prilagodili štampanju knjiga, ali radimo i sve ostale vrste publikacija, od vizit karti do luksuznih kataloga.

Ivan Filipović, direktor štamparije

Kuća u kojoj je Crnjanski napisao „Sumatru“ (2008...)

Pravnom fakultetu je zbog akreditacije bio neophodan sav raspoloživ prostor, tako da smo se od januara 2008. preselili u ulicu Braće Nedića 29. U dvorištu stana koji sada iznajmljujemo Miloš Crnjanski je vodio redakciju "Dana", u "jednoj maloj kući u jorgovanima i ladoležu" kako je sam on opisuje.

Zorica, Irena i Lazar na Dosijeovom štandu na Sajmu knjiga