У тешким временима, која велики број људи преживљава с горчином, страхом или озлојеђеношћу у души, трагање за лепотом у књижњевним делима или већ и само покретање питања о лепоти појединих бића у њима или лепоти постојања као таквог, уме да изазове негодовање, отпор, чуђење, па понекад чак и гнев. Као да је неумесно или можда и увредљиво говорити о таквим стварима док се наоколо срећу махом људи несрећни и осујећени. Иза оваквог става не стоји нека ’логика’, али стоји одређени афективни набој.
Будући да се у већини дела која се овде анализирају пажња усмерава управо ка феноменима какви су лепота, срећа (остварена и неостварена, која јесте или би могла бити у вези с лепотом), затим повољна могућност, као контраст неповољној, барем исто онолико колико је неповољна контраст повољној, најзад лепота у светлости трагике, као деривација стваралачке замисли по којој се трагика указује у светлости лепоте – биће допуштено да се помене да су сва времена, колико људи памте, увек била довољно тешка и испуњена несрећама и страхотама свих врста, да се већ сама чињеница да уметност, упркос томе, ипак постоји, може видети као својеврсна победа над тим и таквим околностима.
спецификација | |
---|---|
Број страна | 267 |
Суиздавач | |
Формат | 14x20 |