Бела богиња – граматика песничког мита

Бела богиња једна је од најважнијих књига двадесетог века. Она је (између осталог) и пустоловни детективски подухват у историју, стрмоглава потера по шумама половине светских митологија, увод песника у песништво, критика западне цивилизације, полемика о односу између мушкарца и жене и (што није најмање важно), скривена аутобиографија.Ко је располутио ђаволово стопало?
Која је тајна била уплетена у Гордијев чвор?
Зашто је Јехова створио дрвеће и траве пре Сунца, месеца и звезда?
Где це бити откривена мудрост?
Посматрана као антрополошко истраживање, Бела богиња извире директно из Златне гране сер Џејмса Фрејзера, и они који су читали Фрејзера вероватно ће Белу богињу сматрати изузетно привлачном... Тајанствена „Битка дрвећа“, о којој се говори у раносредњовековној велшкој песми, у ствари је битка између азбукâ. Келтски друиди користили су називе дрвећа за слова своје азбуке, а азбука је била направљена тако да функционише и као календар и, уопште узев, као систем споразумевања које може да укључи сваку врсту знања... Такође, Бела богиња има доста тога да каже и о тумачењу „броја звери“, поменутог у новозаветној Књизи откривења.