Svetlo iz očeve kolibe

U naslovnom eseju svoje nove knjige Svetlo iz očeve kolibe – O duhovnosti i kulturi, Selimir Radulović, pesnik, esejista i antologičar, kaže: „Moj pesnički život je, darovima Onog koji sve Daruje, Onog koji je sazdano sve, ispunio dva pesnička života. Prvi, okončan krajem osamdesetih godina prošlog veka, u okviru kojeg sam, bez ostatka, izvršavao naloge takozvanog zanatlijskog pisma. Pisao sam poeziju, nisam pisao pesme! U tom se duhu, rekao bih, iznedruje devedeset odsto pesničke produkcije u Srbiji i Evropi. Moj pogled je, istovremeno, išao i k mitu i k neuskolebivoj pesničkoj riznici starih stihova, u kojoj su smešteni najlepši pesnički uzorci u minule dve hiljade godina. I u senci velikih pesničkih hrastova, kao što su Homer, Dante, Šekspir, Bajron, Gete, Helderlin, Novalis, Kavafi, Trakl, Rilke - teče moj drugi pesnički život.“